Dečiji psiholog

Razumeti svoje dete na pravi način i uspostaviti sa njim uzajamno poverenje, važni su i možda najodgovorniji zadaci za svakog roditelja!

Period odrastanja nosi sa sobom niz nedoumica i prepreka sa kojima se sreću kako deca tako i roditelji i nekada nije loše potražiti stručni savet kako bi ih na najbolji način rešili.

Dečiji psiholozi su najbolja adresa za to. U našem timu ovu važnu ulogu obavlja psiholog Slađana Veličković, specijalista medicinske psihologije, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom, adolescentima i njihovim roditeljima.

Koji su to problemi gde psiholog može pomoći?

U najranijem periodu su to poteškoće sa spavanjem, ishranom, formiranjem higijenskih i radnih navika.

Polazak u vrtić i školu donosi nove izazove kao što su poremećaj pažnje, problem sa učenjem, otpor prema autoritetu, suočavanje i neslaganje sa vršnjacima.

Treba naglasiti da je važno uočiti i blagovremeno reagovati na pojavu ovakvih i sličnih problema pre adolescencije, kada se sve produbljuje i pojačava, a rad sa decom zahteva mnogo više napora i umeća.

Neslaganje u porodici, razvod roditelja i odvajanje, gubitak člana porodice i niz nepredviđenih okolnosti idealna su podloga za emocionalne i razvojne probleme. Sve ovo može dovesti do pojave strahova, nesigurnosti, socijalno neprihvatljivih oblika ponašanja i psihosomatskih oboljenja. 

Koja je uloga Psihologa?

Psiholog prati napredovanje deteta putem primene psihodijagnostičkih skala i testova, u cilju procenjivanja aktuelnog nivoa funkcionisanja deteta, utvrđivanja snaga i slabosti, a potom predlaže terapijske intervencije.

Kroz individualne razgovore, uključuje roditelje u terapijski proces rada sa detetom, edukuje, savetuje i obavlja konsultativne razgovore.

Ponekad je potrebna jedna konsultacija kako bi se razjasnile sumnje i dobili odgovori na pitanja o detetovom razvoju, načinima vaspitanja i reagovanja na neka dečija ponašanja.

Nekada je dovoljno promeniti način na koji tumačimo i/ili reagujemo i menjajući pogled koji imamo na dete, oslobađamo ga očekivanja i okvira koji ga sputavaju. Tako se teškoće koje smo uočili u ponašanju smanjuju i/ili gube.

Neke teme i pitanja zahtevaju više susreta. Ponekad je potrebno samo dodatno stimulisati razvoj deteta, kroz niz vežbi i posebnih pristupa koji se primenjuju u psihološkim tretmanima, sa ciljem njegovog motivisanja i aktiviranja mehanizama sazrevanja i učenja koji postoje u svakom od nas.

Dolazak sa detetom kod psihologa ne znači da niste dobar roditelj, upravo je suprotno.

Psiholog nije roditelj – ta uloga je samo Vaša.